Početna strana

Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je danas ugovore sa 20 banaka o kreditiranju pooprivredene proizvodnje. Banke koje su učestvovale su ProCredit, Komercijalna banka, Metals banka, NLB Continental banka, Credit Agricol Srbija, Hipo-Alpe-Adria bank, Agrobanka, AIK banka, Čačanska banka, Erste banka, KBC banka, Kosovsko-metohijska, Opportunity banka, OTP banka, Banka Intesa, UBB banka, EFG banka, Societe Generale Srbija, Privredna banka Beograd, Credy banka Kragujevac.

Podsticanje i razvoj tržišta poljoprivrednih kredita u Srbiji jedan je od strateških aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

U 2010. godini, Ministartsvo nastavlja da snažno podstiče tržište poljoprivrednih kredita kako bi poljoprivrednici mogli da uzimaju povoljne poljoprivredne kredite.

Kratkoročni krediti

U 2010. godini, nastavlja se sa sufinansiranjem kamata kod kratkoročnih kredita kako bi se snizila kamatna stopa, pa samim tim snizili troškovi proizvodnje i stvorio veći prostor za zaradu poljoprivrednika.

Krediti su namenjeni registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima - fizičkim licima i mogu se koristiti za nabavku inputa u poljoprivrednu proizvodnju (seme, đubrivo...). Krediti se odobravaju na period od 3, 6, 9 ili 12 meseci, a maksimalni iznos kredita je povećan na 900.000,00 dinara. Krediti se odobravaju u dinarima, a efektivna kamatna stopa iznosi svega 5% na godišnjem nivou.

Pored ovih kredita, Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo je još povoljnije kredite za nosioce skladišnice koja se izdaje u skladu sa Zakonom o javnim skladištima. Naime, zakonom o javnim skladištima omogućeno je da poljoprivrednici, umesto da odmah po žetvi ili berbi prodaju svoje poljoprivredne proizvode, skladištve svoj poljoprivredni proizvod u javno skladište gde dobiju hartiju od vrednosti (skladišnicu) koju mogu da založe zarad dobijanja kratkoročnog kredita. Na ovaj način, poljoprivrednik dobija neophodna novčana sredstva kroz kredit, a svoj poljoprivredni proizvod prodaju onda kada procene da je cena poljoprivrednog proizvoda dobra.

Ovi krediti namenjeni su registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i to fizičkim licima i zemljoradničkim zadrugama. Maksimalan iznos kod ovih kredita je 1,2 miliona dinara za fizička lica i 2 miliona dinara za zemljoradničke zadruge. Kamatna stopa na ove dinarske kredite iznosi svega 3% na godišnjem nivou. Ostali uslovi su isti kao i kod redovnih kratkoročnih kredita.

Kreditni potencijal kratkoročnih kredita u 2010. godini iznosi oko 3 milijarde dinara.

Dugoročni krediti

Ove godine je po prvi put usvojen dvogodišnji program dugoročnog kreditiranja za period 2010. i 2011. čime se obezbeđuje kontinuitet u kreditnoj politici Ministarstva poljoprivrede.

Dugoročni krediti namenjeni su registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima fizičkim i pravnim licima, a namena ovih kredita su investicije poljoprivredno-prehrambenu proizvodnju (izgradnja objekata, nabavka priplodnog materijala, nabavka poljoprivredne mehanizacije...).

Model finansiranja dugoročnih kredita podrazumeva da poljoprivrednicima poslovna banka odobrava 60% kredita, a Ministarstvo poljoprivrede preostalih 40% kredita s tim da Ministarstvo poljoprivrede daje svoja sredstva beskamatno. Na taj način, efektivna kamatna stopa (koja uključuje sve troškove obrade kredita) kod ovih kredita iznosi oko 5%, a može da bude i niža u zavisnosti od toga da li će poljoprivrednicima poslovne banke odobravati nižu kamatnu stopu na sredstva banke.

Kreditni potencijal dugoročnih kredita za dvogodišnji period iznosi blizu 9 milijardi dinara.