Почетна страна

Сада, после пет година постојања и потврде квалитета  која је стигла у виду награде „Туристичка слаgaлица – за најуспешнију нову манифестацију Србије“, за АРЛЕММ се слободно може рећи да је прави музички, културни и духовни драгуљ Ариља. Манифестација која се родила и стасава у Ариљу је по много чему јединствена у Србији.

Овај пројекат је настао на иницијативу породице Младеновић чија су четири члана врхунски музичари и успешно се баве педагошким радом већ дужи низ година. Школовани у престижним конзерваторијумима у иностранству (Русија, Белгија, Немачка) они су желели да своја професионална искуства пренесу и на крај из коga потичу и тиме допринесу ширењу и подстицању музичке културе у ширем региону.

Лена КовачевићРеч је о пројекту који подједнако припада свима који се на њему осете добродошлим, због бесплатног карактера његових садржаја, предавања, јавних часова , концерата, изложби...

Ове године је АРЛЕММ пети пут за редом окупио најеминентније уметнике, професоре и предаваче из различитих уметничких поља: класичне, духовне, традиционалне, џез музике, као и људе креативних способности, да првенствено деци и младима , а онда и свим слојевима друштва, приближи праве културне вредности. Током петнаест дана колико траје манифестација, знање и искуство најбољих професора и уметника преноси се на најмлађе полазнике предшколског и школског узраста, од  5 до 9 година. За само две недеље, колико траје ариљска летња музичка школа, полазници курсева, иако пре тоga можда и нису имали прилику да се сусретну са инструментима и нотним системом,  спремни су да одсвирају свој први концерт. Поред најмлађих којима је то први сусрет са класичном музиком, АРЛЕММ кроз своју школу ствара неке нове младе музичаре, који ће можда једног дана постати истински виртуози. Међу полазницима су сваке године талентовани ученици нижих и средњих музичких школа и студенти академија из целе Србије, али и иностранства.

Почетна замисао породице Младеновић да се у Ариљу, покрене један овакав музички пројекат, је можемо сада слободно рећи, била визија нечег узвишеног. Гледано са ове временске дистанце постаје јасно колика је била снаga њихове воље  и колико им  је требало упорности и пожртвовања да бисмо ми данас у једној малој средини имали ту привилегију да слушамо  класичну кузику. Управо та чињеница да је класична музика једнако право за све, је била један од примарних циљева коме су Младеновићи тежили да досегну.

АРЛЕММ ново надахнуће

На програму, уприличеном поводом отварања, у сали Соколског дома 20. јула, наступали су: Сара Ристановић и Матија Спасојевић, чији су таленти пре неколико година препознати на АРЛЕММ – у, а који су сада ученици Школе за музичке таленте у Ћуприји, на одсеку виолона.  Публика је имала прилику да чује извођење Димитрија Младеновића на гитари, из Музичке школе „Јосиф Маринковић“ у Београду , Емилију Младеновић, контрабас; из Средње музичке школе „Ватрослав Лисински“ у Београду, Милицу Серафимовић на клавиру, ученицу Средње музичке школе „Јосип Славенски“ у Београду и Дуњу Каламир,виолина, из музичке школе „Војислав Вучковић“ у Београду, уз пратњу пијанисткиње Наталије Младеновић. После завршеног концерта, посетиоци су на платоу испред Соколског дома, уживали у изложби „АРЛЕММ – уметнички караван“ , ауторке Тање Драшкић – Савић, дипломираног мајстора  уметничке фотографије. Многе значајне награде додељене у периоду од 2001. до 2011. године говоре о њеном успеху који није запажен само у Србији већ и у инострантву. Тања тренутно живи и ради у Хрватској.

Част да отвори манифестацију припала је председнику општине Зорану Тодоровићу, који је изјавио да је једна оваква културна манифестација потребна читавој Србији, а не само Ариљу, и да смо поносни што се код нас одржава.

Шта за нас ова манифестација значи, најсликовитије је у свом обраћању  изјавила директорка Народне библиотеке , Ивана Бркић: „АРЛЕММ је успео да за своје четири године постојања у нашу средину унесе ново надахнуће. Идеје мотивишу и зато је АРЛЕММ овако лепо израстао и зато ће овај пети по реду бити један спектакуларни доживљај. Ова манифестација доноси, не само знање учесницима, већ и осећање да уметност оплемењује, да култура од нас чини боље људе, а од Ариља још лепше место“.

АРЛЕММ

Активности су се низале, а у оквиру овогодишњег програма, поред инdivидуалних часова са полазницима, концерата, Јавних часова ,  одржано је и неколико радионица. У просторијама Туристичког центра, наша позната пијанисткиња Сара Марјановић се и ове године дружила са децом кроз мултимедијалну радионицу „Траговима звука“ .

Сара Марјановић, је свој први солистички концерт одржала у 13. години, дипломирала на ФМУ у Београду као студент генерације и магистрирала на нистом факултету у својој 20. години. Наступала је као солиста, уз пратњу оркестра , снимала за радио и телевизију у више европских земаља  и САД–у, али и на добротворним концертима (УНЕСКО –вог у Паризу и УН –а у Њујорку 1999.).

Веома  воли свој позив, посебно рад са децом, а мултимедијална радионица „Траговима звука“ је управо осмишљена да подстиче интересовање деце према класичној музици, као и другим областима.  Доказано је да уметничка музика доприноси развоју емотивности и когнитивних способности детета и да баш кроз инструменталну музику  можемо да осетимо најразноврсније емоције , без сугестија речи, које су саставни део готово свих других  музичких жанрова.

У оквиру програма АРЛЕММ –а 28. јула у сали Соколског дома Драgaна Јовановић, композитор уметничке, примењене и поп музике, ванредни професор Факултета музичке уметности у Београду, на Катедри за музичку теорију, одржала  је  предавање на тему „Како слушати класичну музику“. Докторирала је на студијама композиције на ФМУ. Драgaна је добитник више међународних и домаћих признања, а Културно просветна заједница  Србије наградила ју је  „Златном значком „ 2010. године за трајни допринос култури државе Србије.

Слободан ТркуљаПредавање је било  намењено свим узрастима, а присуствовали су у највећем броју, полазници АРЛЕММ –а, којима је тема веома блиска, а предавање корисно и поучно.

Полазећи од теме „Како слушати класичну музику“, Драgaна је ово предавање фокусирала на  суштину слушања музике уопште, са акцентом на класичну  музику. Као основно „упутство“ за слушање било које врсте музике, она је препоручила слушање музике у тишини и усредсређеност на оно што слушамо јер да бисмо нешто чули потребна је  тишина, као предуслов комплетног доживљаја музике, коју свако од нас различито доживљава.

Са полазницима и публиком се и ове године поново сусрео  професор ФМУ, у Београду Дејан Млађеновић, солиста  светског гласа . Млађеновић већ четврту годину учествује на АРЛЕММ-у преносећи несебично младима  своје знање и искуство путем инdivидуалних часова са полазницима, као и Јавним часовима.

Први пут овде године, на АРЛЕММ – у је одржана дечија ликовна радионица коју је водио  проф. Александар Тодоровић. Кроз радионицу је у периоду од 21. до 30. јула прошло 98 полазника, и настало 546 цртежа и бојених цртежа, велика мултимедијална слика „Поштанско сандуче“која ће живети са АРЛЕММ–ом.

Посетиоци програма имали су прилику да се увере да су музика и мода нераздвојиви, упознајући кроз дело  нашу суграђанку Татјану Таталовић. Савршено елеgaнтна и необична хаљина, привлачила је пажњу посетилаца фестивала на Уском виру, пре свеga  избором материјала. Татјана је од затварача скинутих са лименки креирала вечерњу хаљину, скренувши на тај начин валику пажњу на свој досдањши рад, али је при том послала и јасну еколошку поруку.

Свечано затварање петог АРЛЕММ–а, одржано је 3. августа у сали Соколског дома. Том приликом је одржан концерт полазника летње музичке школе  којима су професори  доделили дипломе и честитали. Потом је у 21 сат концертом Дивне Љубојевић, здружених хорова и полазника Студија за духовну музику, завршен овогодишњи АРЛЕММ.

Дивна Љубојевић , познати интерпретатор православне духовне музике, вокална уметница и диригент, оснивач и уметнички руководилац хора и студија за духовну музику Мелоди, један је од професора које већ трећу годину за редом даје свој допринос квалитету манифестације. Њен глас, од Боga дар, никоga не оставља равнодушним, тај доживљај се дуго памти.

У кратком разговору пред наступ, Дивна за Билтен каже да је прве године била само концертни извођач, а две године је наставник Студија за духовну музику. „. Породицу Младеновић познајем од детињства јер смо кућни пријатељи генерацијама и некако је било природно да се прикључим нечем што је тако лепо и корисно, и чему чеовек не може а да не „скине капу“.

Код мене деца и одрасли, као и хорови из овог краја уче да певају духовну музику и  није ми било тешко да радим са полазницима, јер волим и желим да из тоga рада изађе нешто лепо. Заједно смо уложили пуно труда и уз моје руководство дошло је до једног лепог напретка „.

Жеља публике је била велика да чује ове јединствене интерпретације духовне музике, која је упркос јакој киши због које  концерт није одржан у порти цркве, испунила салу Соколског дома.

Значај ове манифестације, као изузетног културног пројекта препознале су и подржале институције на републичком, али и локалном новоу. Подршку су пружиле општина Ариље, Народна библиотека Ариље, Црквена општина Ариље, Министарство културе Републике Србије,  МУЗИКУС, као и бројни појединци и привредници. Поред подршке људи у земљи, наша суграђанка Весна Грбовић, декан Факултета уметности у Илиноису је основала фондацију „Пријатељи АРЛЕММ – ау САД“, кроз коју промовише идеју ове јединствене манифестације уз пружање материјалне подршке.

                                  Завршен АРЛЕММ

                                  Завршен АРЛЕММ

Својим радом и несебичним залаgaњем велики допринос успеху АРЛЕММ– доприносе волонтери који су своје време, енергију и  ентузијазам ставили у функцију манифестације.  Секретар АРЛЕММ– а Бранкица  Виторовић је одговорно и предано обављала многобројне послове, који су неопходни за квалитетно функционисање једног оваквог подухвата. Сваки програм почињао је њеном најавом програма, а такође је помно пратила све шта се иза сцене дешава, да не  би дошло до каквог пропуста.

АРЛЕММ арт фестивал

АРЛЕММ је изнедрио величанствени АРЛЕММ арт фестивал, који се другу годину за редом одржава на Уском виру.  Спој музике и природе је посебан доживљај, који привлачи све већи број посетилаца.

Прве вечери фестивала, публика је имала изузетну прилику да ужива у концерту Лене Ковачевић, младе уметница која плени блиставим осмехом и харизмом.

Лена Ковачевић је дипломирала џез певање на престижном Музичком конзерваторијуму у Амстердаму. Снимала је, наступала и учествовала у многим пројектима музичара из Србије, региона, са свих страна света, уз мноga славна имена и најбоље оркестре. Чули смо је филму „Професионалац“, где је певала с Бајагом, пратили њено жирирање у емисији изузетне гледаности „Први глас Србије“.

Изузетно позитивна и приступачна, одазвала се на наш разговор за Билтен, у коме нам је открила да је први пут за АРЛЕММ арт фестивал у Ариљу чула од своје пријатељице Дивне Љубојевић која. већ трећу годину у њему учествује и која је била одушевљена природом, Рзавом и самом манифестацијом. – „Признајем, прво ме заинтересовало то што су ми причали да је у Ариљу божанствено лепа природа, а ја волим да путујем и волим да будем кад год је могуће у природном амбијенту. Заједно са својим музичарима се радо одазивамо позивима и подједнако прихватамо да свирамо у затвореном али и отвореном амбијанту. То ме је прво привукло, али ме је пуно заинтересовала едукација младих људи која се одвија кроз летњу школу, и наравно сами орgaнизатори који су ме заdivили својим импресивним биографијама, тиме да су се школовали на престижним факултетима и да су врсни музичари. То је једна прича која се сасвим издваја у Србији , и волела бих да се још више развија, шири и да траје.“

АРЛЕММ

После албума „Сан“ који је наишао на позитиван пријем код публике , Лена Ковачевић нам је открила о оно о чему  сања, и чему стреми у свом стваралачком и уметничком циљу. „ Живимо у времену у коме су понекад неопходни компромиси јер је тешко време у сваком смислу, али један од мојих циљева је да наставим да се борим, на начин на који могу, а то је музиком. После промоције песама албума „ Сан“, тренутно радим на једном албуму везаном за инострано  тржиште јер ми је веома важно да паралелено радим имајући у виду да сам се школовала и да сам  своју музичку причу  започела у иностранству. Трудим се да се бавим искључиво музиком коју волим, и да музика увек буде приоритет, звук који волим , који је мени близак, он онда проналази и свој неки  пут до слушалаца на неки прави начин“.

Гост сцене на отвореном, другог дана фестивала су били маестро Јован Колунџија и Слободан Тркуља.

Зашто ga сматрају јединственим, доказао је као музичар, композитор и вокал, свима онима који до сада нису знали ко је Слободан Тркуља. Својим музичким талентом и умећем заdivио је публику на Уском виру, јер као уметник надраста све класификације. Интригира својом свестраношћу када су у питању музички инструменти, а притом као млад човек заdivљује познавањем и имлементацијом народне традиције у неком новом, модерном духу. Један човек, а свира као оркестар је први утисак који се посматрачу отме.

Поред концерта, Тркуља је  у сали Соколског дома 31. јула одржао и предавање „Модерна традиција“ које је било намењено свим узрастима. Будући да је магистар џез музике , он је своје искуство и своје знање везано за традицију, за импровизацију пренео на посетиоце.

Талентован, непосредан у комуникацији и духовит, успоставио је феноменалан интерактиван однос са публиком, па је током предавања настала једна нова композиција. Неколико младих полазника АРЛЕММ-а је учествовало у стварању композиције са непарним тактовима, коју су заједно са овим врсним уметником извели на АРЛЕММ арт фестивалу. За његово учешће на фестивалу, највише можемо да завалимо Драгутину Младеновићу који је позвао Тркуљу да гостује у Ариљу.

АРЛЕММ

„За концепт који постоји у напредним земљама свуда у свету, али  нисам знао да се дешава и овде код нас, сазнао сам од Драгутина. Када су ме позвали био сам одушевљен, и било ми је драго да таква врста ентузијазма постоји , поготово код људи који су толико добри музичари и професори , толико посвећени свом инструменту да желе то да пренесу и младим генерацијама и пре свеga развију њихову љубав према музици. Музика је сила и оног момента када је примиш у себе и када је осетиш, даје ти невероватну снагу, утиче на самопоуздање. „ изјавио је Слободан.

Иако нисмо могли ни да замислимо да ћемо имати прилику да у природи на Уском виру слушамо Јована Колунџију, нашег најпознатијег виолинисту, то се ипак догодило. Овај уметник, чије је звуке чула публика у преко 40 земаља, на неколико хиљада концерата, свирао је и у Ариљу на виолини из 18. века, великог италијанског мајстора Гварнерија.  Заједно са Колунџијом свирали су  Драгутин Младеновић и млади талентовани ученици, што је  био врхунски доживљај.