Opština Arilje - Zvanična internet prezentacija

Na lično pitanje, lični odgovor:

Beli listići- Slatko bi to bilo, ali nije praktično. "U nešto se udarati mora..."

Ima još jedan problem: Sve je manje "netaknutih djeva"...
A ni ove grtalice nisu, što su bile.

Gde si našao ovaj podatak? Možda ti nije dobra računica. Ovde se verovatno, računa i vreme za govornicom u lokalnoj Skupštini.

Jel se šališ sa nama, ili ovo stvarno postoji?

Izvinite, dragi Živojine ako sam Vas svojim postupkom uvredila. Nije mi bila namera. Jednostavno: meni je ovo neko poslao, malo me nasmejalo, ali mi se učinilo i poučnim, pa velim da podelim sa ostallima.
Nisam daleko od osećanja koja i Vas obuzimaju. U stvarnosti možda ništa nije crno -belo, pa nije lako razlikovati istinu od laži, dobro od zla, Raj od Pakla..
Toj veštini se obično naučimo onda kad bude prilično kasno.
Laku noć Vam želim.

Kumeizgoretikesa,

Pročitaj knjigu: Poslednja ljubav, Isidora Bjelica.

Poslanik je hodao po putu kada je na njega naleteo kamion i naneo mu smrtonosno povrede. Njegova duša se uputila put neba gde se pred ulazom srela sa Svetim Petrom.
- Dobro došao na nebesa, - reče Sveti Petar. – Videćemo da li ćeš otići u Raj ili Pakao.
- Samo ti mene pusti u Raj, neće biti problema, - reče čovek.
- Da smem pustio bih te, ali moram da se pridržavam naređenja odgore. Propis je takav da moraš da poživiš jedan dan u Paklu, jedan dan u Raju. Posle toga ćeš odlučiti gde ćeš zauvek živeti.
- Dobro, dobro, ali ja sam se već odlučio za Raj, - reče poslanik.
- Žao mi je, propisi su propisi.
Odmah zatim Sveti Petar ga otprati do lifta koji se spuštao dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred pažljivo negovanog terena za golf. U blizini su bile klupske prostorije a ispred veliki broj njegovih prijatelja i političara sa kojima je često sarađivao.
Svi su bili razdragani i srećni, obučeni u lepa večernja odela. Prilazili su da ga pozdrave, oživljavajući uspomene na lepa vremena koja su zajedno proživeli, bogateći se na račun poreskih obveznika.
Odigrao je prijateljsku partiju golfa, a posle su uživali u jastogu i kavijaru i ispijanju šampanjca.
Među njima je bio i menadžer đavola, prijatan i ljubazan momak koji se zabavljao sa njima igrajući i pričajući viceve. Svi su se tako zabavljali da nisu ni primetili kada se primakao čas rastanka.
Svi su došli da ga isprate i mahali su mu dok se lift polako penjao, penjao, i penjao naviše.
Zaustavio se pred nebeskim vratima gde ga je već čekao Sveti Petar.
- Vreme je da posetiš Raj.
Poslanik je naredna 24 sata bio u društvu veselih duša, premeštajući se sa oblaka na oblak, svirajući harfu i pevajući. I ovo vreme je brzo prošlo tako da se ponovo našao pred Svetim Petrom.
- Dobro, proveo si jedan dan u Paklu i jedan dan u Raju. Sada izaberi svoju večnost.
Poslanik malo razmisli pa odgovori:
- Raj je tako divan, ali mislim da će mi bolje biti u paklu.
Sveti Petar ga zatim bez reči otprati do lifta i pošalje dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred zapuštene poljane prepune raznih otpadaka i smeća.
U toj prljavštini mogao je da vidi svoje prijatelje kako sakupljaju otpad u crne vreće i čekaju da nešto siđe odozgo.
Đavo mu priđe i prebaci mu ruku preko ramena.
- Ne razumen, - zajeca poslanik. – Juče sam bio ovde, tu je bilo igralište za golf i klupske prostorije gde smo se gostili jastogom i kavijarom, pili šampanjac, igrali i bogovski se zabavljali. Sada je tu pustinja prepuna otpadaka i prljavštine, a moji prijatelji izgledaju jadno. Šta se dogodilo?
Đavo mu se nasmeši, pogleda ga ispod obrva i reče:
- Sinoć smo imali predizborni miting... Danas si glasao.

"Planine su za vrline, a more je za greh"'.
Dušan Radović

www.travel.rs/sr/srbija/gradovi/arilje

www.upoznajsrbiju.co.rs/smestaj/-djukic--756

www.sobe-smestaj.com/smestaj-u-arilje.html

Upozoravam sve građane, naročito starije ljude, malu decu i žene, da je veoma opasno šetati ulicom pored "Sitare". Može vam se, desiti da vas napadnu dva zalutala psa, željna "kavge". Psi "ordiniraju" pored samog ulaza u fabriku, a mene su večeras oko 23 časa, napali iznenada, neprekidno lajući i jurišajući. Nije pomogla ni moja pribranost, ni kišobran koji sam srećom imala pri ruci, ni moj nimalo defanzivni nastup. Posle desetak odbijenigh napada, počela je da me hvata panika, što u ovakvim situacijama nije nimalo preporučljivo. U pomoć mi je dotrčao portir iz fabrike sa nekom metlom, i psi se nekako povukoše. Ovako je meni svaki dan, reče čovek. Taman sam stigla do kafane koja se nalazi u istoj ulici ("Vidovdan"), kad videh da psi ponovo jure za mnom. Ovoga puta je moja odbrana dala rezultate, jer se ispred kafane nalazilo više ljudi koji su kolima pristizali na neku žurku.
Ne bih o ovome ni pisala, da mi se juče nije žalio jedan poznanik da su ga ujeli baš ti psi, i to dva puta do sada, a njegovog sina jednom, ali on zna ko je vlasnik pasa i ne može čovek da se tužaka po Sudu.
E sad: Ili da se vlasnici prepoznaju u ovom tekstu i ne puštaju svoje pse nepropisno na ulicu, ili da komunalna inspekcija preduzme šta se preduzeti treba, ili....da građani izbegavaju ovu ulicu, a ako baš moraju prolaziti da obavezno ponesu odgovarajuće oružje.
Zahvaljujem se mom spasiocu iz Sitare u nadi da ubuduće neće imati ovakvih intervencija.

Zvuči mi poznato, naravno. Nešto slično sam pokušavala ranije, kucajući na vrata NIP-a. Čika Dinkić pohvalio ideju spremajući se za posetu Taunu, a posle...Došao, malo se slikao, malo nam neke nade ostavio, i...otišao. Vrativši se u Sing, zaboravio i gde je bio, a kamo li šta je pričao.
Eto tako.
A to malo ostrvo mi i dalje ne izlazi iz glave...Poznajem još nekoliko glava u kojima se motaju raznorazne ideje o mogućnosti da od tog mesta napravimo malu zlatnu kokicu, ali za to treba mnogo više: glava, volje, rada, para...U međuvremenu, zgužvana limena skalamerija koja se do poplave zvala most, i dalje stoji na istom mestu...

Lokacija:Rzav, Roge
Fotografisao: Momčilo Dimitrijević

Bili smo. Evo priloga.

Fotografije: Momčilo Dimitrijević

Još fotografija sa Šarenice.

Foto: Momčilo Dimitrijević

Уколико сте у периоду од 18.07. до 28.07. можда кретали за црногорско приморје или да се релаксирате у ваздушној бањи Златибора, или сте можда хтели да посетите Кустуричин Мећавник, или да погледате чувени мост Мехмед Паше Соколовића у Вишеграду, или сте се уморни враћали са дринске регате... морам да вам кажем да сте били само десетину километара далеко од некадашње Моравичке епископије и летње резиденције краља Драгутина Немањића.

Ариље и догађаји у њему које сте ненамерно заобишли, постали су остварени сан једне породице.

Ових неколико дана доста се причало о Драгутину и Милутину. Наравно, чувени Немањићи из 13.ог века током целе године живе у причама ариљских свештеника, водича, грађана. Захвални смо им сви ми који смо заљубљени у душу овог града, али ових дана више се говорило и захваљивало неком другом Драгутину и Милутинину.

Овог јула Ариље је постало центар музичког дешавања целе Србије и Летња резиденција породице Младеновић која је овом градићу подарила једну нову ноту уметности. Милутин, Драгутин, Милица и Наталија несебично су преносили своје умеће на виолончелу, виолинама и клавиру полазницима летње школе класичне музике која је свима у Ариљу позната као АРЛЕММ.

Око тридесеторо деце, полазника, оживело је и оплеменило наш град задовољним осмесима и новонаученим композицијама.

Несвакидашњи задивљујући призори среће и другарства, мамили су грађане да привире у Црквено двориште где су, уз звуке виолончела који су допирали из Парохијског дома и виолине (из Градске галерије ) придошла деца склапала нова пријатељства са децом из Ариља.

Часови клавира планирани су као индивидуални и само за почетнике који су се на аудицији показали као талентовани. Али, увек би се ту нашао неки родитељ који би се искрао кроз горња врата Соколског дома у нади да ће открити којом то чаролијом његово дете свира, када никада није имало додира са нотама.

Велико музичко умеће, јака жеља, блага реч и пријатељски приступ деци, чаролија је која ће све њих мотивисати да напредују до следеће године, када ће, сигурна сам, опет постати део музичке сцене нашег града.

Пливање и дивне шетње дуж обале нашега Рзава, посете градском парку, манастиру Клисура и Студеници нису уморили наше драге Арлеммовце који су и после исцрпне рекреације, радо одлазили у своје собе и вежбали, не би ли улепшали дан породици Младеновић и нама Ариљцима...

Хвала Деци Арлемм-а која су нас оставила без даха на сва три концерта...хвала породици Младеновић која је веровала да музика може да се свира у овом граду и хвала свим ариљцима који су препознали потребу за овим заборављеним звуцима.

Верујем да ће у будућности наша земља у летњем периоду, постати музички центар целе планете за све љубитеље разнолике музике. И надам се да ће, поред Егзита и Гуче, Србију представљати и АРЛЕММ.



П.С. Свима вама, који следеће године крајем јула будете пролазили западним крајем наше земље, предлажем да, не заобиђете ову нашу оазу мира и хармоније, а сви ви који не знате где ићи крајем јула ...мој вам је савет, оплемените душу уз Рзав, Ариље и уз децу АРЛЕММА...

Arilje je prelepo, fantasticno. Volela bih jednog dana da zivim u njemu! Sve pohvale!

Trofej - Rzav - Arilje 2010.godine
Skokovi u vodu



U subotu 14.08.2010.godine na kupalištu Urjak, reka Rzav, u Arilju održaće se revijalno takmičenje u skokovima u vodu - Trofej Urjak 2010.godine.Takmičenje organizuje Sportsko društvo “Ares“ uz podršku sponzora i opštine Arilje.

Takmičenje će se odvijati u dve discipline :

- Skokovi u vodu disciplina lasta i prelom (po izboru takmičara) sa visine od 10m u dubini od 3,5m.
Nagradni fond : prvo mesto - 8.000 din.
drugo mesto - 6.000 din.
treće mesto - 4.000 din.

- Plivanje slobodnim stilom na 100 m.
Nagradni fond : prvo mesto - 5.000 din.
drugo mesto - 3.000 din.
treće mesto - 2.000 din.


Program takmičenja

13.00 h Skup takmičara i popunjavanje prijava
(podnošenje zvanične prijave organizacionoj komisiji)
13.30-14.00 Brifing (izvlačenje takmičarskih brojeva za trening)
14.00-14.30 Zvaničan trening takmičara
14.30-14.45 Pauza za odmor
14.45-15.15 Zvanično otvaranje takmičenja
15.15-15.30 Pauza za odmor
15.30-16.00 Drugi deo zvaničnog takmičenja
16.00-16.15 Pauza za odmor
16.15-16.45 Proglašenje pobednika i formiranje rang liste

Arilje u magazinu „ Ona“

Poštovani sugradjani od danas na svim kioscima možete kupiti magazin “Ona“ u kom je objavljen tekst o našem gradu.
Lokal patriote ali i Vi radoznali ako želite da saznate kako Arilje i okolinu sa svim njegovim lepotama vide ljudi sa strane tj. kako izgleda kroz objektiv našeg najpoznatijeg fotografa Dragana Bosnića, čitajte tekst na 120 i 121 strani.
Ukoliko ste ljubitelj knjiga u kapitalnom izdanju “Čudesna Srbija“ pomenutog fotografa i pisca, pisanom na 528 strana takodje možete čitati ali i uživati u fotografijama Arilja i okoline.

Ja sam gradjanin Arilja. Neki bi vrlo rado da odu iz njega. Ponekad i ja to pozelim. Takve mi misli najcesce padaju u periodu s jeseni na zimu ili kada se zima oduzi kao ove godine. :(

Ovo je malo mesto,ovde se svi znaju. Ako odskaces u poredenju sa drugim stanovnicima ovog grada postanes meta onih koji zive tudje zivote, takvih je ovde dosta. Oni uvek vise znaju o tebi nego ti sam. Ponekad se zapitam zasto sam ovde? :blink: :S

Jutros smo ispratili dva novinara, nasu dragu, zabavnu, drugaricu Rozu i jednog divnog, blagog, coveka fotografa Bosnica koji su resili da se ne zadovolje, kao ostale njihove kolege, samo crkvom Svetog Ahilija, gradskim parkom, pastrmkom i malinama sa slagom. ;)

Ostace da upoznaju Rzav. Treba im obezbediti vozaca i vodica. Na mesto vodica se prijavio Momcilo. :woohoo: Nemamo mi Bog zna sta prica i legendi iz ovog kraja, pa sam razmisljala da bi mozda Momcilo bio najbolji za izmisljanje turistickih zanimljivosti, dok ih mi ne prikupimo, jer on ume lepo da iskarikira razne price kako bi one delovale zabavnije. Vozac nam je Milance, koji odlicno zna put. Auto lada niva, koja ne znam kojim cudom je prosla na tehnickom pregledu. Sta ja radim u celoj toj prici? Tu sam, da napravim guzvu i dodatnu neudobnost na zadnjem seditu, kao i da ostvarim neke sebicne i licne ciljeve, tj. da se okupam u banji. ;)

Krenula je avantura…po ko zna koji put. Marsruta- Arilje-gradske plaze-Visocka banja, crkve, pejzazi, poneka stara kuca, dobri domacini, dobra hrana, do pocetnog odredista hrama Svetog Ahilija.
Prvo zaustaljvane plaza Sonjine cari. Brzaci stvoreni od vecite borbe stena i reke. Na tom mestu, Rzav nekako odskace od svog svakodnevnog umeca da odrzi pocetne casove u plivanju klinicima cije mame spokojno piju kafu na nekoj od mnogobrojnih gratskih plaza jer znaju da je Rzav siguran i blag ucitelj plivanja.
Potom svracamo na plazu Bosa Noga, na kojoj zaticemo radove. Od nekadasnje Bose Noge, ostalo je ime i jos po koji deo nekadasnjeg kamenog sanka i po koja stolica, ali zato domacin Desimir i njegov verni pas Dodz Prso dali su nam nadu da cemo se ovog leta kupati na renoviranoj plazi sa jos vecim sankom, kuhinjom i apartmanima. Bosa Noga bice Nova Noga.
U Selu Kruscici, sta drugo videti, nego brojne ribnjake. Ovde je pastrmka najbolja, a postoji i jedan riblji restoran koji je uvek popunjen gostima kojima nije tesko da voze i do 20 kilometara iz grada ne bi li pojeli ovakvu ribu.
A potom nesto ekstremnije, jos neko vreme, dok radovi na putu ne budu gotovi, spust u Visocku Banju. Visecim mostom, drvenom terasom uz stenu, peko kamenom naslaganog puta do kupatila koja jos nisu ociscena od te strasne novebarske poplave.
Nisam se okupala, ali zato sam se zabavila, gledajuci u vodu koja juri niz taj kanjon, slusajuci zvuk mira ispresecan sa zvukovima neukrotivosti. Ne ocekujte od ove banje da deluje poput Vrnjacke, Niske, banje Vrujci. Ovo je banja prirode, neurbanizovana i pomalo surova.
Mozda cete po prvi put doci u nju sa nadom da cete izleciti vid, reumu, nerne i kozne bolesti, a onda na tom tlu sthvaticete da ste mozda zacelili nesto drugo…mozda Dusu?
Zivecete prirodu i on ce ziveti vas.
Milancetov otac jedan od ljudi koji razumeju prirodu. Izasao nam je u susret sa dobrim raspolozenjem, domacom medovacom i prsutom. Covek vedrog duha koji uvek zna kako da ugodi gostima iz Svajcarske, novinarima i nama ariljcima.
Nazdravlja, po ko zna koji put, sinu Milancetu, koji je za godinu dana uspeo da pokrene radve na put za Banju;zaposlio se i priveo devojku za zenidbu.
Potom svracamo kod bake Ljubinke, koja ima stari grad u svom dvoristu. Grad sa koga se vidi kanjon Rzava i bazeni banje. Njena kuca je jedna od mnogih koja je prekrivena plavim kamenim plocama, a njena spontanost i osmeh nesto sto se retko srece u tim godinama. Njen deda je u malinama, ima 82 godine i kazu da je najbolji radnik u selu. Da li je na to veliki uticaj imala sama banja ili po koja casica domace rakije, ostace tajna. ;)
I sta bi smo mi bez Milanceta, koji se odlicno snalazi na krivudavom putu “Sedam generala”. Put je radjen u pet do ponoc . Put je uradjen, ali generali nisu dobili te izbore, ko da ih glasa kada su ovde skoro sve kuce puste.

Tu je i selo mnogobrojnih profesora. Selo takmicarskoh duha. To nam je u prirodi, pa i u gradu svaka druga garaza i podrum ima svoju prozivodnju, jer ako moze komsija mogu i ja. :cheer:

Dok nas je Rzav ispratio i pozeleo srecan put, posle 30 km druzenja sa njim, divan pejzaz je je jos uvek sa nama. Malinjaci su na sve strane i retka je kuca na teritoriji opstine koja nema zasade.
Roza je jos malo pa postala strucnjak u razlikovanju dobrog i loseg malinjaka. :P
Potom muzej starih kuca. U jednom dvoristu, generacije kuca porodice Lazarevice jos iz proslog veka. Komsije porodica Jevtovic zivi u jednoj od tih kuca. Na sredini kuce, mesto nekadasnjeg kamenog ognjista, stoji Smederevac, a na zidu jedne kuce, isctane nekakve recke. Milance koji je pribavio kolevku staru ko zna koliko decenija, kaze da te recke predstavljaju kazane rakije. Dosta se rakije ovde ispeklo. Celo to imanje pripadalo je prabaki Julki, koja je bila popadija, sposobna zena i nadaleko poznata po bogatsvu i pismenosti pa je u to vrema je drzala skolu u svojoj kuci. Rado bi ostali u nekom proslom veku ovde u dvoristu, medju domacim zivotinjama i zelenim pasnjacima, ali moramo dalje.
Crvkvica u Bjelusi, mala je i napustena i da nije fotografa D.Bosnica, ne bi smo ni primetili ta cudesna vrata na toj crkvi. Mene podsecaju na neku staru rimsku civilizaciju. Malo divljih jagoda da nas osvezi do kamene Crkva u Brekovu, sa lepim dvoristem i spomenikom kralju Aleksandru u porti. Freskse su ostecene, a neke od njih, ni nalik na one koje sam do sada sretala. Pukotina na sred crkve, je kaze pop, od komunista. Posle drugog svetskog rata podmetnuli su velike kolicine eksploziva oko spomenika kralja Aleksandra. Na mestu nekadsnjeg sponekika sada je samo zelena trava,a par koraka dalje podigut je novi.
Dalje putem, iz kola zapazamo seljaka u sajkaci koji zakiva kamenom kolac. Roza nece prezaliti sto nismo imali vremena da stanemo da snimimo to, a ja necu prezaliti sto nismo imali vreme da se kozijim stazama i mosticima otisnemo do Vodene pecine u selu Dobrace. Zacudjujuce je koliki kanjoj pravi tako mala reka Panjica.
Prolazio pored imperije Vucicevica. Nadam se da ce jednog dana napraviti etno selo, jer poseduju pravo bogatsvo pored Panjice.
U selo Mirosaljce stizemo u pola pet, tamo nas cekaju Ana i Ljilja, organizatori celog ovog druzenja, ispred kancelarija Za ekonomski razvoj Arilja.
Idemo u Savice.

Savic je jedno od domacinstava koji je nedavno krenulo sa seoskim turizmom, ali i sa prozvodnjom narodje nosnje. Puna kuca dece i nasmejani domacini, dobra hrana i neki osecaj prirodnosti, i ja sam bez ikakvog ustrucavanja zadremala u njihovoj gostinskoj sobi.
Potom Grdovici, nadomak Arilja, i jos jedno domacinstvo Savic, koji su osposobili staru kucu za seoski turizam. Prostrano dvoriste, kreveti iz 1928. god deluju jako lepo, na sred kuce ,zacudjujuce, nije ognjiste, vec pravi bunar sveze i hladne vode. Na jednom zidu, koji je spolja strana starinske brvnare okaceno je svedocanstvo iz zenske skole, sa svim peticama, a predmeti su: higijena,rucni rad, vrednost, vladanje i svi predmeti iz domacinstva- Zakljuvak:
:P ja bih sigurno ponavljala razred. Videli smo zasade borovnice i culi nacin na koji se ona gaji. Pored maline, sve je vise plantaza borovnice. Kazu da je i to buducnost za nas grad, a ja kazem da su ljudi buducnost ovog grada.
A onda predah u basti lokanog paba sa pogledom na crkvu.Cekamo da padne sumrak, kako bi fotograf napravio jos po koju fotografiju Hrama.
I zasto sam ovde..? To pitanje ne postavljam na kraju ovog dana…Jer znam odgovor.
Mozda nismo jos uvek organizovano turisticko mesto, ali polako to postajemo. Nama ne trebaju hoteli i velnesi, bazeni i svetski sto, da bi bili potencijal za turiste. Mi imamo prirodu i nase najvece bogatsvo Rzav, koji prica svoja nalepse price i zeli dobrodslicu svima vama.
Arilje je lepo mesto, ali Arilje je i mesto dobrih ljudi. Danas sam upoznala neke od njih, koji vredno rade da ostvare svoje snove, a svi njihovi snovi vezani su za vas dragi pustolovi. Oni sanjaju o tome da budu dobri domacini i da sa vama sklope nova prijateljstva.
I od danas, ja znam da sam ovde, jer zelim da vam predstavim sve ono sto ovaj grad jeste. Neukrotiva priroda, domaca hrana i dobra rakija, ali i dobri domacini i ljudi sa velikim srcem i divnim pricama su tu da probude uspavani deo vase duse.
A vi ste dobrodosli da nam sve to i potvrdite...
:kiss: :)

Trofej Urjak 2010.god.

U subotu 14.avgusta na popularnom ariljskom kupalištu - plaži Urjak održano je takmičenje u skokovima u vodu - Trofej Urjak 2010.godine.
14 skakača i 7 plivača iz Arilja i Užica takmičilo se u prisustvu oko 600 posmatrača, što ariljaca što posetilaca sa strane.

Skokove u vodu su ocenjivala 3 člana žirija : Branko Bogićević – višestruki pobednik Skokova sa užičkog mosta i Kupa Srbije, Stanko Ćosić višestruki učesnik Skokova sa mosta u Mostaru i Vladimir Despotović višestruki učesnik Kupa Srbije.
Pobednici su :
Disciplina skokovi u vodu (lasta i prelom)
1. mesto Aleksandar Aleksić (lasta)-užički podmladak skakača
2. mesto Petar Ćosić(lasta)- takodje iz užičkog podmadka skakača višestruki učesnici skokova sa trambuline na užičkoj plaži
3. mesto Darko Rogić(prelom)- sportista iz Arilja
Disciplina plivanje slobodnim stilom na 100 m
1. mesto Stefan Mićić, Arilje
2. mesto Stefan Luković, Arilje
3. mesto Aleksandar Miletić, Arilje
Disciplinu plivanje slobodnim stilom na 100m ocenila su tri člana žirija, Miloje Vasilić (predsednik komisije), Milan Zjalić i Duško Marić (Sportsko društvo “Ares”).
Utisci organizatora su vrlo dobri, trud koji su uložili rezultirao je kvalitetnim takminjem sa dobrim odzivom taktičara i velikom posećenošću tako da njihovi planovi da Trofej Urjak udje u zvaničan kalendar skokova naredne godine su više nego izvesni i realni.

Do skoro, kada su građani Srbije trebali da, zbog viza ili zbog nekog drugog razloga, pribave uverenje da se protiv njih ne vodi postupak pred sudom, išli su u Opštinski sud i za 2 minuta dobijali uverenje.

Danas, kada se na sva usta govori o smanjenju glomazne administracije, kada se institucije umrežavaju i kada se formiraju informacioni sistemi koji treba da olakšaju narodu život, ako želite da u istom danu dobijete uverenje, postupak je sledeći: odete u odeljenje Osnovnog suda Požega u Arilju i tamo vam popune zahtev za izdavanje uverenja. Upute vas u Užice u Viši sud. Tamo vam kad dodjete na red stave pečat na zahtev da niste osuđivani (ako niste), a zatim vas pošalju u Požegu u Osnovi sud, gde ćete dobiti uverenje da se ne vodi postupak. Dakle, put ide od Arilja, preko Užica, do Požege.

Ko ne žuri može da čeka 10-ak dana da se posao obavi poštom. Krupnim koracima idemo napred.

Преиспитујући своје учешће на Ф. Загор Те Неј примети неке (не)правилности које се упорно понављају. Прегледам неке од тема које сам постављао и закључим да се мој наступ шетао од фрагмената историје Северининих плоча, преко дневних коментара чак и потпуно небитних Т. догађаја, до љутитих и заједљивих слика стварности изазваних бахатошћу и заслепљујућом ароганцијом неспособних посленика свих нивоа власти.
Упада у очи интересовање учесника Ф. за овакву врсту мојих размишљања (хм!). И сами сте вероватно приметили да одавно не објављујем сторије о Северини закључивши да је та тема сморна већини учесника. Поменути коментари на актуелну политичку ситуацију и стање у друштву су изазивали одређену пажњу форумџија, али је све остало на неколико штурих коментара и скоро потпуној незаинтересованости одговорних.
Не желећи да Вас даље смарам са интроспективним приступом свог наступа, намера ми је да будућа иступања прилагодим форми за коју се надам да ће довесети до неких ефикаснијих решења и бити од помоћи локалним носиоцима функција и самом Тауну. То свакако не значи да ћу одустати од оних горе наведених, а љутитих коментара, макар се то некима и не свиђало.
О чему се наиме ради?
Примећујете да ме већ у неколико наврата окупира таунска, скоро никаква понуда културних, туристичких и ако хоћете забавних садржаја и недостатак било какве организоване жеље и намере да се то промени на боље. Овде ћу сигурно доћи до прага када ће носиоци функција рећи; - Лако је измишљати на тамо неком Форуму и како је све то веома лепо, али од куда новци!? Пратећи разне манифестације овог лета (а и раније), закључио сам да и много мања сеоца и селендре некако успевају да организују разне манифестације од значаја који превазилази границе њихових атара, па ми је стога било лако закључити да није ту у питању новац већ више жеља и спремност.
О овоме ћу даље писати подробније и детаљније а за ову прилику ћу само оквирно навести термин за који сматрам да ће бити врло погодан за организовање неког новог ТКЛ, ТШУ, ТРС ( таунско културно лето, Таун шљивовица underwear, Таун розбери - свакојако) и слично.
Знајући везаност тауњана за розберијанство, Скуп би свакако требало држати по берби овог Црвеног злата. Користећи компаративне предности комшијског ангажовања идеално би било Скуп организовати непосредно пред Сабор трубача, користећи тако могућност дужег попуњавања скромних смештајних капацитета и свакако близину Гуче. Заокружујући комплетну вишедневну понуду Тауна, сајам текстила који сам и раније помињао, такође бих сместио у дане трубе. Тих двадесетак километара удаљености разуларене буке и хаоса би била мала раздаљина да озбиљни сорабски трговци опремом и рез деловима, као и позамантеријиом материјалима итд, искористе да споје корисно са вечерњим уживањем уз трубе и купус. Наравно организованим превозом.
Уз напомену да је приоритет оснивање озбиљне туристичке организације, завршио бих ово прво обраћање уз обећање да ћу се трудити да свако следеће буде на нивоу једне пројектне студије (наравно колико ми могућности и образовање буду дозволили).
Ако негде у тим размишљањима погодим у жицу и заинтересујем одговорне, нека се не устручавају да моје идеје искористе.
Биће ми задовољство.
Такође обавештавам остале учеснике Ф. да је јако пожељно да сваки мој предлог прокоментаришу критички са предлозима и отвореним неслагањем!
Позз Ваш Ду' са сикиром

Nađoh ovaj snimak. Plaši me činjenica da će za 15-ak godina i naša sela izgledati ovako.
Kuće su im pokrivene pločom sličnom onoj koja se koristila i u našoj okolini.



Što reče neko:
Žalosno je ovo videti da u ovakvoj lepoj prirodi gde su nekad živeli mnogi ljudi, gradili, sadili, ženili se i udavali sada nema nikog.

“Žikina Šarenica” u Arilju


U nedelju 5. septembra uživo iz Arilja emitovaće se “ Žikina šarenica” jedna od najpopularnijih emisija kolažnog tipa na RTS-u.
Ariljski gradski park je lokacija na kojoj će se emisija snimati i emitovati u nedelju u terminu od 9 - 11 h.

Sadržaj emisije “Žikina šarenica” čine zanimljive reportaže snimljene na terenu, dokumentarne priče ali i brojni gosti i sagovornici. U emisiji gostuju seljaci, zanimljivi ljudi, akademici...svako ko ima nešto zanimljivo da kaže, prikaže odigra, otpeva.
Posebno mesto imaju tradicija odevanja, graditeljstva, kulinarstva...
Emisiju uredjuje i vodi : Žika Nikolić