Уколико сте у периоду од 18.07. до 28.07. можда кретали за црногорско приморје или да се релаксирате у ваздушној бањи Златибора, или сте можда хтели да посетите Кустуричин Мећавник, или да погледате чувени мост Мехмед Паше Соколовића у Вишеграду, или сте се уморни враћали са дринске регате... морам да вам кажем да сте били само десетину километара далеко од некадашње Моравичке епископије и летње резиденције краља Драгутина Немањића.
Ариље и догађаји у њему које сте ненамерно заобишли, постали су остварени сан једне породице.
Ових неколико дана доста се причало о Драгутину и Милутину. Наравно, чувени Немањићи из 13.ог века током целе године живе у причама ариљских свештеника, водича, грађана. Захвални смо им сви ми који смо заљубљени у душу овог града, али ових дана више се говорило и захваљивало неком другом Драгутину и Милутинину.
Овог јула Ариље је постало центар музичког дешавања целе Србије и Летња резиденција породице Младеновић која је овом градићу подарила једну нову ноту уметности. Милутин, Драгутин, Милица и Наталија несебично су преносили своје умеће на виолончелу, виолинама и клавиру полазницима летње школе класичне музике која је свима у Ариљу позната као АРЛЕММ.
Око тридесеторо деце, полазника, оживело је и оплеменило наш град задовољним осмесима и новонаученим композицијама.
Несвакидашњи задивљујући призори среће и другарства, мамили су грађане да привире у Црквено двориште где су, уз звуке виолончела који су допирали из Парохијског дома и виолине (из Градске галерије ) придошла деца склапала нова пријатељства са децом из Ариља.
Часови клавира планирани су као индивидуални и само за почетнике који су се на аудицији показали као талентовани. Али, увек би се ту нашао неки родитељ који би се искрао кроз горња врата Соколског дома у нади да ће открити којом то чаролијом његово дете свира, када никада није имало додира са нотама.
Велико музичко умеће, јака жеља, блага реч и пријатељски приступ деци, чаролија је која ће све њих мотивисати да напредују до следеће године, када ће, сигурна сам, опет постати део музичке сцене нашег града.
Пливање и дивне шетње дуж обале нашега Рзава, посете градском парку, манастиру Клисура и Студеници нису уморили наше драге Арлеммовце који су и после исцрпне рекреације, радо одлазили у своје собе и вежбали, не би ли улепшали дан породици Младеновић и нама Ариљцима...
Хвала Деци Арлемм-а која су нас оставила без даха на сва три концерта...хвала породици Младеновић која је веровала да музика може да се свира у овом граду и хвала свим ариљцима који су препознали потребу за овим заборављеним звуцима.
Верујем да ће у будућности наша земља у летњем периоду, постати музички центар целе планете за све љубитеље разнолике музике. И надам се да ће, поред Егзита и Гуче, Србију представљати и АРЛЕММ.
П.С. Свима вама, који следеће године крајем јула будете пролазили западним крајем наше земље, предлажем да, не заобиђете ову нашу оазу мира и хармоније, а сви ви који не знате где ићи крајем јула ...мој вам је савет, оплемените душу уз Рзав, Ариље и уз децу АРЛЕММА...