Много година раније лакомислена раја Сорабијаде је, као на слану ручицу, излазила на (пре)биралишта надајући се да ће, бар једанпут, успети да у изборном трену - тој чаробњачкој понуди имена и лица, које је требало презрети (тако се показало), супростави своју слабашну људску природу склону мазохистичком експерименту опстанка. Тим нашим гласовима, одабрани људи су стекли такву моћ да су у свом свету већ постали недодирљиви - како финансијски тако и ментално. Хвала им и далеко им лепа кућа. Како разумети да у Великом Синг Већу, (попут пензоса: Крко-Пићун-Ала-Фоћо-Бабића, све са платицом и пенз. додатком од 220000 кинтаћа), шљакају људи који су у 9-ој деценији своје младости.
Јели оно неко ономад помињао неке непристојно богате Сорабљане; или то не важи за поједине истомишљенике Б. падре-Праксисовског ума? -Док смо ми, рекао је једанпут К. Јесењин, жртвовали здравље, живот, породице... борећи се да тај кур... Синг дигнемо на ноге, они су шетали педигриране Синг пудлице у шареним чарапицама, које су запишавале наше покисле шаторе, у Синг-Хајд парку, у којима смо дано-ноћно боравили будећи Сингулијанце из медвеђег сна.
Синг је тад` спавао и уживао исто к`о данас. Па ти су „умови“, до јуче, младост Синга и шире учили филозофској скромности и стоичкој мудрости. Сада имају примања у износу од пет плата свршених беспослених студената... А у Таун кампањи су, сећате се, говорили: „Наша памет и младост нама овде, и само овде треба“. О младостииии мојаааа! Овоме не треба никакав коментар, осим ако Црвентупа поново не налети у Тауну на Баку С. или неког Таун Кркић-Бакића и приупита Перу Којота: Зашто су им толико велике очи, уши, кашике, кућице у цвећу? или Баку, лично: Бако, бако, зашто су ти толико велика уста?
Сећате ли се изборног слогана опције једног од поменутих младих стараца. Гласио је: „Преломи поштено!“. Преломисмо и ударисмо о ледину... Сећате ли се врућег сомуна на плавичастој позадини? Верујем да је тада био бар мало јефтинији, и да је мање гладних било. А да не причамо да се за кг. росберија могло купити 20 хлебова, 5 литара зејтина или 5 кг шећера.., и штатија знам шта све још. Сада ни близу... Ко је крив и где су паре? Испаде да је: “Мир, мир, браћо мир...нико ниј крив... или је крив – ко је жив; а паре – пој`ло јаре...
Гледам, нешто, младост таунску ових дана - ове ђачиће. Милина једна. Радост. Будућност наша??? И учитељке нам лепе баш, да те језа подиђе. Сви привидно срећни... Не знају шта их чека. И можда је тако боље. Ваљда ће, кад они порасту Сорабијада бити нормална земља у којој ће желети да остану, да нађу себи прикладну шљаку... Моћи ће да се жене и удавају нормално - егзистенцијално неоптерећени. Ваљда ће тада бити важније шта имаш у себи него коме припадаш и шта носиш на себи. Само "шупље главе" гледају у џипове, хладњаче, пумпе, шиваре. Некада смо се Сораб, Коља Загор... и.... за чисту љубав везивали... Не због шума стада и ливада... МНЛП... (Можда наводим лош пример... сори заљубљенима у...)... Тт...