Opština Arilje - Zvanična internet prezentacija

Bjeluša |   Bogojevići |   Brekovo |   Cerova |   Dobrače |   Dragojevac |   Grdovići |   Grivska |   Kruščica |   Latvica |   Mirosaljci |   Pogled |   Radobuđa |   Radoševo |   Severovo |   Stupčevići |   Trešnjevica |   Vigošte |   Virovo |   Visoka |   Vrane

Panorama BrekovaKada su se u neka davna vremena Dobračani započinjali pred drugima da hvale kako je u njihovom selu sve dobro, rodno i berićetno pa im se ovce i krave blizne, a krmače rađaju i po desetoro prasića, njihove najbliže komšije iz Brekova na tu opasku podrugljivo bi im uzvraćali "Vraga biste vi imali bilo šta dobro da vam nije naših bujnih proplanaka po kojima vaša stada napasate, pa vam zato ovce od preterane sitosti sve breče i brekću".

I zaista, prema predanju koje još kruži u narodu, Moravička episkopija sa sedištem u Arilju, preko manastira "Sv. Arhangela Gavrila" u Klisuri i hrama metoha "Sv. Nikola" u Brekovu, imala je svoje ogromno stado ovaca na prostranim pašnjacima Kukutnice i Okruglice u Bjeluši. Ova brda su se prosto belela od ovaca, pa zato to selo dobi ime Bjeluša, a kada su pastiri niz Budeč vraćali stado prema manastiru u Klisuri, ovce su od suvišne sitosti neprestano brečale i brektale i tako to seosko područje nazvaše Brekovo.

Sve do pre pola veka Brekovo je bilo opštinski centar za nekoliko sela iz gornjeg brdskog područja. Tu je bila i Stanica policije, Zemljoradnička zadruga, Pošta, a nešto kasnije otvoreno je i odeljenje (prva seoska fabrika za doradu ariljske Konfekcije "Kolor", izgrađena je i nova zgrada Ambulante sa stalnim zdravstvenim radnikom, zgrada Pošte i sve je to obećavalo da u Brekovu život ne odumire i da ovo selo nije zahvatila "bela kuga".

Brekovački učeniciMeđutim, danas u Brekovu dominiraju staračka domaćinstva, ili su na mnoga kućna vrata okačeni katanci. U školi je sve manje đaka pa od prvog do osmog razreda matične OŠ u Brekovu ima ukupno 51 učenik a u šestom razredu ove škole samo su 2 učenika. Zajedno sa izdvojenim odeljenjima u Bjeluši, Dobračama i Maliču (na Ručetinu četvororazredna škola odavno ne radi) ima 109 učenika. U Brekovu, kao i u Dobračama, prosvetni radnici školskim minibusom dolaze iz Arilja na posao. Jedino nastavnik fizičkog vaspitanja Netko Todorov stanuje u selu u školskom stanu. Nastavnica srpskog jezika Milena Skorup, posle 23 godine rada u Mostaru, ovde je u vreme građanskog rata stigla kao izbeglica, pa nam se pohvalila da u školskoj biblioteci ima oko 3,5 hiljade knjiga (70 na 1 đaka) da su skoro svi učenici članovi pesničke družine "Prvo zrno suncokreta" i da je u pripremi novo izdanje zbirke pesama "Rukoveti zavičaja". I direktor škole u Brekovu g. Radovan Nenadić ističe da je nastava u školi zastupljena stručno oko 70%, pa su u nedostatku stručnog kadra za časove matematike i biologije privremeno angažovana dva penzionisana nastavnika iz Arilja.

U vreme naše posete Brekovu, građevinari su uveliko radili na izgradnji školske kotlarnice za uvođenje centralnog grejanja, a sredstva za ovu investiciju, kako reče direktor, obezbedili su bogati Brekovci kao priložnici iz razvijenih zemalja sveta.

Gostoljubivi Jerej Milan

Crkva Svetog NikoleČim se stigne u centar Brekova, pažnju svakom posetiocu prvo privuče Crkva "Svetog Nikole", podignuta u 13. veku, na jednom uzvišenom platou kao metoh Ariljske episkopije. Tu je i nova zgrada parohijskog doma sa stanom za sveštenika čiju je izgradnju pomogao dobrotvor i bogati Brekovac iz Amerike "đed Rajin Milinković". U centralnom delu crkvene porte dominira spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću, u vidu obeliska, koji su Brekovci dva puta podizali i jednom rušili.Spomenik su meštani prvo podigli 1940. godine u znak zahvalnosti velikom strategu u oslobodilačkim ratovima (1912-1918) i ujedinitelju Južnih Slovena, na koga je izvršen atentat 1934. godine u Marseju.

A kada je nova partizanska vlast počela da čisti ostatke od starog društva, spomenik je eksplozivnim napravama 1946. godine do temelja srušen. Međutim, sada je u novije vreme preovladalo mišljenje da je svako rušenje spomenika (bilo u groblju ili van njega) vandalski i necivilizacijski čin, spomenik W.V. kralju Aleksandru I je obnovljen 1997. godine.

Naš vodič kroz Brekovo bio je sveštenik ove crkve jerej Milan Živanović. To je mlad i gostoljubiv čovek, savremeno obrazovan i naprednih shvatanja o životu. U ovu parohiju je došao pre 6,5 godina iz Bratunca, odličan je student teologije u Srbinji, savršeno se snalazi na kompjuteru i preko interneta prati aktuelna zbivanja kod nas i u svetu. Pokrivka na brekovačkoj crkvi od borove kore trajala je punih 7 vekova. Nedavno je dotrajala drvena kora na Crkvi zamenjena crepom, ali je i dalje centralno crkveno kube pod šindrom. Crkveni zid sa spoljašnje strane je zaštićen fugovanim kamenom, unutra na bočnim stranama ima nešto sačuvanog zidnog slikarstva, ali su vidne pukotine i naprsline, što zahteva hitnu sanaciju. Jerej Milan smatra da su ta oštećenja nastala od jakih eksplozija, kada je rušen kraljev spomen u neposrednoj blizini i od silnih detonacija u vreme NATO bombardovanja, krajem prošloga veka.

Parohijski dom ima lepo uređenu salu u kojoj se meštani okupljaju prilikom raznih svečanosti. Tu i mladi drže svoje igranke i zabave, jer je bivši Dom kulture, o kome niko ne vodi računa, toliko oronuo, da napukla konstrukcija plafona ozbiljno ugrožava bezbednost posetilaca.

Poljoprivredni rekorderi, generali, umetnici i prognozeri

Put u BrekovuBrekovci nikako ne žele da budu u proseku, nego kao da se uklapaju u poruku iz one narodne epske pesme "Netko bješe Strahinjiću Bane" pa se svim silama upinju da budu nešto visoko i poznato, ili da ostanu ništavni i prosti. Brekovo je jedino selo u ovom delu Srbije u kome od 1970. godine postoji pesnička družina "Prvo zrno suncokreta" sa preko 100 članova. Svake pete godine ova pesnička družina izdaje novu zbirku "Rukoveti zavičaja".

Povodom 200 godina od rođenja Vuka St. Karadzića i 90 godina rada OŠ, u Brekovu je 7. septembra 1986. održan Mali vukov sabor. Ovaj izuzetan kulturni događaj od republičkog značaja okupio je veliki broj kulturnih poslenika iz Srbije i tada je zvanično saopšteno da je Brekovo jedino selo ariljske opštine u kome je iskorenjena nepismenost.

Među ariljskim prosvetarima jedino je Milorad Vranić, nastavnik i direktor škole u Brekovu nosilac saveznog priznanja "Najdraži učitelj" za 1983. godinu. On je rođen u Mirosaljcima, svoj radni vek završio u Brekovu, ima svoju kuću u Arilju, ali je toliko zavoleo Brekovo da i danas kao penzioner živi u tom selu. Brekovci se hvale kako imaju i dva republička rekordera u proizvodnji maline, a to su Radosav Pavlović za 1984. godinu i Milija Popović za 1994. godinu.

Vispreni Brekovac Mihailo Gavrilović osnovao je 1980. gdoine u prizemlju svoje kuće u Brekovu Zavičajni muzej starina od oko 800-1000 eksponata. Među njima je najviše bilo trofejnog naoružanja, starog novca, raznih alatki i predmeta iz domaće radinosti.Posetioci su najviše zagledali borbeni jatagan zaplenjen od nekakvog Turčina u Javorskom ratu. Mihailu pripadaju zasluge i za pionirski poduhvat u razvoju seoskog turizma. Kada su mu jedne godine na letovanje došli dva ugledna gosta iz Novog Sada, zahtevali su od svog domaćina da im pored hrane iz domaće kuhinje, na krevetima za spavanje budu slamarice, ćilimi i serdzade, umesto dušeka i jorgana i želja im je ispunjena.

Kada je jedna druga grupa turista krenula na kratak rekreativni odmor kod Mićana u selu, prvo su u Klisuri susreli Ljubomira Novitovića, koga su meštani zvali Ćopo, jer mu je bila jedna noga kraća, zatim su našli Spasoja Pjevovića kome je zbog teškog oboljenja bila jedna noga amputirana, uza njega su upoznali Petra Šolajića koji je na nekoj mašini odsekao šaku do korena, zatim su videli Miloja Pjevovića kome je neki kamionxija polomio obe noge pa je išao na štakama i ispred kancelarije MZ vide Novaka Nikolića koji je imao slomljeni kuk desne noge i jedva se kretao, pa su gosti zapitali Novaka "Znali smo da su se u ovom kraju vodile velike borbe, ali nam nije jasno zašto ste svi postali invalidi" a Novak im ponosno odgovorio "Svi smo mi bili hrabri ratnici i sada smo ratni vojni invalidi i nosioci "Partizanske spomenice".

Kako Brko prognozira vreme

Brekovci imaju svog amatera meteorologa koji im bez onih zvaničnih državnih prognoza predviđa kakve će vremenske prilike biti u Brekovu. To je Dobrivoje Kovačević (73) koga u selu zbog dugih brkova zovu Brko, ili Vremenjača. Ovaj svoj hobi Brko je decenijama usavršavao, nešto sam istraživao a ponešto primio iz iskustva starijih ljudi.

Brekovački vidikKaže da je predvideo ovaj junski sneg, jer nisu u martu pali "babini jarci".U mesecu maju bila je slana, ali nije pao sneg da pokrije slanu, a zna se, sneg je stariji od slane, pa je morao kad-tad da padne. Beleži Brko sve važne prirodne pojave u svoj dnevnik, na osnovu kojih posle izvodi prognozu. Prati on koji se vetrovi ukrste na Krstovdan, zna šta će biti ako neka voćka procveta u jesen, ili dođu laste i kukavice na Crnu goru. Pred veliko nevreme laste kruže nebom u jatu, pčele su ispred leta uznemirene, svinje kupe slamu i unose na ležaj, ovan stresa zvono, petao stoji na jednoj nozi i kukuriče na ulazu u kokošinjac. Gleda Brko i u oglodanu bravlju plećku i na oblik i veličinu slezine od zaklane svinje i sve se analizira i vešto procenjuje, kao i izjava svake babe koja pati od reume. Ako neki od njegovih komšija treba da obavi važan posao na svom imanju, onda on pozove Vremenjaču pa kaže "O-o-o Brko! Išao bih sutra gore na Laz da kosim livadu, da li će biti kiše"A Brko mu odgovara "Čekaj malo da pogledam u ćitap". I ako tačno pogodi šta će biti, onda ga komšija blagosilja a ponekad i časti. Ali ako se lepo vreme i pored povoljne Brkove prognoze izopači, onda on krivicu prebaci na satelite i avione koji mrse oblake po atmosferi ili se okrivi neki seoski zvokonja koji o prazničnom danu prevrće zemlju, ne poštuje nebeske i zemaljske praznike, pa radi i na Vjetra i na Nikopolje i Ognjenu Mariju i za njih Brko kaže "Sačuvaj nas Bože od takvih ljudi, vedra Božića i kišna Djurđevdana".

Bio bi isuviše dug spisak kada bismo u ovom novinskom tekstu nabrajali imena svih znamenitih Brekovaca, ali se ipak mora reći da je Milojko Djoković, poznati novinar pisac i publicista, najzaslužniji za kulturni preporod Brekova. Do pre nekolike godine u Brekovu je živeo daroviti umetnik Rajin Zorić, slikar naivac, čija slikarska platna i danas ukrašavaju mnoge ustanove i kuće u Brekovu. Po svom poreklu iz Brekova su general-major policije Obrad Stevanović, njegov brat Raco Stevanović, veliki biznismen i dobrotvor iz Pariza, njihov mlađi brat dipl. inž. Aco Stevanović, pesnik i osnivač lokalne TV Studija A u Arilju, biznismen i dobrotvor Mico Rajevic, doktori poljoprivrednih nauka Radojle Milinković i Ljubinko Kovačević, pesnikinja Danica Kostić i mnogi drugi.

Ono što danas nije dobro u selu, Brekovci o tome nerado pričaju. Bogat prošlogodišnji rod krompira završio je u truležu, a za predstojeći rod maline najavljen je pad u otkupu cene. Tipičan primer promašenih investicija je proizvodna hala lake konfekcije, koja je otvorena kao RJ ariljskog "Kolora" 1985. godine i sa kojom je trebalo da Brekovo preraste u prvo industrijsko selo. Taj objekat (kao i druge naše fabrike) sada je avetinjski prazan, propada i sablasno deluje. Ugašen je i Dom pletilja u kome je nekada 250 pletilja plelo xempere od vune za "Narodnu radinost". U cilju neke racionalizacije, sada Pošta u novoj zgradi u Brekovu radi samo dva puta sedmično (ponedeljkom i četvrtkom od 12-15 časova) a stariji Brekovci se sećaju da je Pošta u Brekovu redovno radila 1939. godine i da su na konju svakim radnim danom, sve do uspostavljanja redovne autobuske linije za Brekovo, dopremali i otpremali poštanske pošiljke do autobuske stanice u Klisuri. Zgrada Ambulante je montažnog tipa, prilično je oronula i u nju lekar uzgredno navrati, utorkom i petkom, na putu za Bjelušu.

Eto zašto umesto manastirskog stada, sada Brekovci od muke huču i brekću i setno se prisećaju nekadašnjih srećnijih vremena.

D. Ojdanić