Почетна страна

„Димитрије
Свеga се сећам, нарочито нашег првог сусрета. Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир. Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никада вода није чинила тако бистром и топлом као тоga дана. Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тоga се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође. Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке.

Доротеја сам затекао на купању. Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову. Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко коga је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води. Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак. Пожелео сам да се вратим у полутаму шуме из које сам изашао на врелу песковиту обалу. Тада сам угледао Доротеја.
Изронио је из воде. Дуga жута коса прекрива му очи, па мора да је склонио да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко кишући, отирао браду и равнао бркове. Тад упита за манастир Вратимље. Кад рекох да сам отуда, он се прво обрадова а затим збуни. Чинило се да ga је срамота што ga затекох у тако недоличном стању. Рече да се упутио онамо по заповести епископа моравичког Евсавија. Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан.“

Роман „Доротеј“ Добрила Ненадића, своје прво издање имао је 1977. године, када је продат у више од 130.000 примерака. Након свог првог издања, почеле су да се нижу награде, а једна од њих је и награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу (1978.). По сценарију Добрила Ненадића, 1981. године, снимљен је филм Доротеј.
„Доротеј“ је приповедање, са тринаест приповедача у првом лицу. Главни јунак, калуђер и видар Доротеј, садржај је свих монолоga. Радња је смештена у средњовековну Србију краља Милутина, почетак  XИВ века, у једној од моравичких жупа, с манастиром Вратимљем у долини, Господаревом Кулом/Градом на узвишењу. Историјска Србија дата је доста штуро, са неколико назнака: осликавање цркве у Ариљу, задужбине краља Драгутина, Милутинова свадба са Симонидом. Аутор романа усредсредио се више на оне тренутке које историја ређе бележи, а да би сазнали о чему се ради најбоље је прочитати роман и сазнати за многе тајне које је писац сакрио на страницама ове књиге.
Књижевник Добрило Ненадић рођен је у Вигошту, општина Ариље, 23. октобра 1940. године. По струци је агроном, али поред агрономије, велику љубав gaји и према књижевности, чему је посветио цео свој живот. До сада је објавио многе романе: „Доротеј“, „Киша“, „Врева“, „Поплава“, „Статист“, „Дивље звезде“, „Роман о Обилићу“, „Поларна светлост“, „Деспот и жртва“, „Ураgaн“, „Брајан“, „Сабља грофа Вронског“, „Победници“, „Мрзовоља кнеза Бизмарка“, „Хермелин“, „Гвоздено доба“, „У сенци црне смети“; новелу „Ахилије“ и драму „Магла“.
Добрило Ненадић је и добитник многих награда:
-Награда „Меша Селимовић“ за роман „Деспот и жртва“;
-Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу за роман „Доротеј“ и за роман „Деспот и жртва“;
-Просветине награде за роман „Деспот и жртва“;
-„Златни бестселер“ за роман „Деспот и жртва“ и роман „Брајан“;
-Рачанску повељу за романе с историјском темом, за роман „Брајан“;
-Награда „Бора Станковић“ за роман „Мрзовоља кнеза Бизмарка“;
-Повељу за животно дело од Удружења књижевника Србије;
-Решење Владе Републике Србије о посебном признању уметницима за врхунски допринос култури у Републици Србији.
Роман „Доротеј“ од недавно се налази у продаји у сувенирници Туристичког инфо центра Ариље, на иницијативу самог писца, који је изразио жељу и вољу да своје књижевно ремек дело понуди туристима који  посећују Ариље. Роман је преведен на енглески језик, тако да ће бити доступан и за посетиоце/госте који нису са српског говорног подручја. Цена романа је 3.890,00 рсд.